.

8. SAMIT FOTOGRAFA EX JUGOSLAVIJE

 

Osmi samit fotografa eks Jugoslavije okupio je od 11. do 14. oktobra više od 50 eminentnih autora iz zemlje i regiona. Prvi put ove godine učestvovala su i dva fotografa iz Bugarske, čime je napravljen pomak ka prerastanju manifestacije u balkansku smotru.

Okosnicu programa činile su izložbe, dve kolektivne, međunarodne, prošlogodišnjih i ovogodišnjih učesnika, kao i samostalna "Senke trajanja" Željka Sinobada, poznatog beogradskog fotografa, člana ULUPUDS-a, urednika fotografije u Ilustrovanoj politici. 

Izložbu je otvorio Tomislav Peternek, doajen jugoslovenske i srpske novinske fotografije, koji je osamdesetih godina prošlog veka u okviru Jugoslovenskog instituta za novinarstvo edukovao više od 300 fotoreportera, od kojih su mnogi danas značajna imena i u inostranstvu. "Već u drugoj generaciji *82. pojavljuje se Željko Sinobad koji je zaista od početka pokazivao talenat za fotografiju. Jednostavno, njegove fotografije nisu bile samo dokument, njegove fotografije su imale sva obeležja likovnosti. I zato je meni Željkova fotografija draga. Novinsku fotografiju treba čitati. Njegove fotografije nemojte samo pogledati, nego se vraćajte ponovo. Ponovo ih gledajte, uvek ćete naći neki novi detalj. I uvek ćete osetiti neke reči koje vam je on izgovorio kroz te fotografije. Pred Željkom je još mnogo izložbi, ali ovo što je do sada uradio je velika stvar i to treba poštovati", zaključio je Peternek. 

Ovogodišnji dobitnik nagrade "Tomin šešir" je Radoje Elez, predsednik UO Foto-kino kluba Trebinje, član UO Asocijacije za umetničku fotografiju Bosne i Hercegovine, snimatelj dopisništva Radio-televizije Republike Srpske u Trebinju. Ovo prestižno priznanje, nazvano tako po Tomislavu Peterneku, koje dodeljuje Foto klub "Leskovac" za doprinos razvoju fotografije i međunarodne saradnje, laureatu je uručio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović. U okviru obeležavanja Dana grada, VIII Samit fotografa eks Jugoslavije otvorila je Natalija Cakić iz kabineta gradonačelnika Leskovca.

Tokom trodnevne manifestacije predstavljena je foto monografija "Duša Srbije - Šumadija i Pomoravlje" Zorana Petrovića i Predraga Cileta Mihajlovića, za koju je tekst napisao Miodrag Stojilović. Ovo reprezentativno delo, objavljeno u izdanju Društva istoričara Šumadije, predstavili su autori i urednik Mirko Demić. 

Fotografi iz zemalja nekadašnje Jugoslavije snimali su znamenitosti Leskovca i prirodne lepote Stare planine. Samit fotografa bivše Jugoslavije, koji uživa sve veći ugled u regionu, organizuje Foto klub "Leskovac" u saradnji sa Leskovačkim kulturnim centrom, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave. 

Ivana Ristić

 

INTERVJU: Vinko Šebrek

Vinko Šebrek, počasni predsednik Foto kluba Zagreb i potpredsednik Zagrebačkog foto-kino saveza, redovni je učesnik Samita fotografa eks Jugoslavije od prvog izdanja i naglašava da je užitak doći ovde.

- Kako ocenjujete ovogodišnji samit?

- Impresivno! Odlično zbog toga što sretnem drage ljude i upoznam nove. Ja volim ljude i želim stupiti s njima u komunikaciju. Razgovaramo o svemu, ne samo o fotografiji. Mislim da ovde među organizatorima i učesnicima nema nikog ko bi narušio sinergiju između nas. Ovde se sve slilo i ljudi traže dodirne tačke i nešto novo. 

- Šta je na vas ostavilo najjači utisak?

- Izložbe. Meni su sve tri izložbe ostavile jak utisak, pre svega jer su u trendu, jer fotografija živi sa vremenom, ona je svedok vremena, ali svedok je i umetnosti i kreativnosti i svega što se stvara u svetu. Smatram da smo mi na tom tragu, da sledimo uže nacionalne, regionalne i svetske okvire, tako da su sve tri izložbe fenomenalne.

Na mene je poseban utisak ostavila ne samo izložba Željka Sinobada, nego i on kao čovek, kao autor, kao fotograf koga ja znam odavno, iako ga lično nisam poznavao. Sada sam imao priliku da razgovaram duže s njim. Pošto sam se bavio reporterskom fotografijom i novinarstvom, pričali smo kako su nastale te fotografije. Za njega smatram da je veliki profesionalac. Drugo što bih još naglasio je da je veliki čovek, jer prilazi svakom događaju i objektu s dužnim poštovanjem, da ga ne povredi. Svidelo mi se kod njegovog predstavljanja i to što je rekao za jednu fotografiju da je tu pogrešio jer nije predvideo šta će se dogoditi, a mi fotoreporteri to moramo predvideti ili očekivati. Jedino kad idete po zadatku, onda je to drugo, ali on je uvek bio sam svoj i, ako mogu reći, slobodan. Svidela mi se i profesionalnost njegove prezentacije. Ja sam gledao izložbu, nisam se mogao zaustaviti, pa kad su dolazile kolege učesnici rekli smo da idemo izabrati favorita, iz ova tri područja, neka bude to opšti život kakav je, onda portret, a onda i ta krizna situacija, jer fotoreporter se nađe na svim tim mestima. I jako je dobro da imamo različitosti u percepciji i za iskazivanje, a ima i jako mnogo sličnosti, pa se onda čovek začudi kako je to moguće. Znači slika te privuče. Slika traži tebe i ti se vraćaš njoj. To smo i razgovarali sa Željkom, naravno da je on bio sa takvim pristupom počašćen, jer autor ne radi za sebe da to završi u ladici, nego pokazujke svetu, jer se on izražava slikom. A Željko se kasnije izražavao i rečima. Za mene je to bio jedan poseban doživljaj. Mogu se pohvaliti, moja žena nije fotograf, mada me prati stalno, i rekla je na kraju kad je Željko završio prezentaciju, odnosno predstavljanje svoje izložbe, da je ostala samo zbog njega i njegovih fotografija. Danas je svet slika, to je prva komunikacija, prvo što vidite kad otvorite novine ili knjigu, prvo gledate sliku koja govori više od hiljadu reči, takve su i Željkove fotografije.

- Koliko je za vas bilo inspirativno snimanje na Staroj planini?

- Ja sam svaštar, imam neka svoja težišta, to su pre svega ljudi, volim lajf fotografiju, to mi je prvenstveno, na drugom mestu je arhitektura, pa onda priroda, pejzaži. Ali to zavisi od trenutka. Izlet na Staru planinu mene je oduševio. Ne samo ono što smo slikali i doživeli, tada smo svaki sam sa sobom, razmišljamo kako ćemo to staviti u kadar i da bude što manje obrade u fotošopu naknadno. Ali, ja uvek stavljam na prvo mesto druženje. Ponovio bih ono što sam rekao i ranijih godina, to niko ne bi mogao organizovati kao što vi radite. Bar ne u Sloveniji i Hrvatskoj, koje najbolje poznajem, to su moje zemlje. Ne govorim to u smislu organizacije, mislim na ovo gostoprimstvo, tako brižno oko svih nas, sa dozom simpatije, to se ne može opisati. To ne može nijedan foto safari ili radionica da pruži. To je moguće samo ovde. Zato prevalimo hiljadu kilometara da bi došli kod vas. Zahvaljujem svima vama na svemu što ste nam pružili, od fantastičnog otvaranja do kraja. Zahvaljujem i gradu Leskovcu, jer to je veliki poduhvat. To je hrabrost. To treba reći, to je sve za veliku pohvalu, jer to zbližava ljude i doprinosi razvoju fotografije. 

  

Razgovor vodila: Ivana Ristić

 

INTERVJU: Boro Rudić

Boro Rudić, predsednik Foto saveza Makedonije, ističe da dolazi u Leskovac od prvog Samita fotografa eks Jugoslavije i da se raduje svakom novom susretu.

- Kako ocenjujete VIII Samit fotografa eks Jugoslavije?  

- Činjenica je da se to polako standardizira. Kad imate događaje ovog tipa koje radite iz godine u godinu, normalno je da je svaki naredni bolji. To se i očekuje. Organizacija postaje rutina. Problem organizatorima je samo gde da nas odvedu na snimanje, jer su se u Leskovcu već potrošili motivi. Takođe, činjenica je da mi dolazimo, uglavnom, zbog društva. Veliki deo fotografa dolazi i da snima, među njima sam i ja, ali suština ovog samita je da to bude mesto gde ćemo mi fotografi bivše Jugoslavije da se okupimo i vidimo bar jednom godišnje. Da se sretnemo sa onima koje smo znali ranije i sa onima koje smo upoznali na samitu. Gledam, počeli ste da dovodite i fotoreportere, ljude koji se bave drugačijom fotografijom, koji su prošli sito i rešeto, koji su snimali i tamo gde mi obični fotografi, da tako kažem, ne idemo. Njihovo iskustvo i način rada su zanimljivi za sve nas. Imali ste i promociju kvalitetne foto monografije, takvi projekti su retki na ovim prostorima.

- Kako ocenjujete izložbe?

- Odlične su. Prvo bih rekao za izložbu Željka Sinobada, on je super fotograf. Meni se ta izložba mnogo dopala, odlična je. Posebno mi se dopalo što to nije samo klasična fotoreporterska izložba, što obično očekuješ da se registrira događaj, to je suština reporterske fotografije. Međutim, kod njega ima dosta elemenata kreativne estetike, zato mi se posebno dopalo što to može ređe da se vidi.

- Kako izgleda ovogodišnji samit u odnosu na prethodne?

- Prvi put su tu i dva fotografa iz Bugarske, znači da se samit širi i na druge balkanske zemlje. Inače, ja lično znam i dosta kontaktiram sa bugarskim autorima, pogotovo sa Bugarskom fotografskom akademijom, što je njihov nacionalni foto savez, članica su FIAP-a. Mi smo imali izložbu Savremena bugarska fotografija na Fotomediji u Skoplju. Poznajem jednog od učesnika Julija Julijeva, i on je član Fotografske akademije i organizator manifestacije Plenar.

- Kakvi su vam utisci sa Stare planine?

- Ja sam se radovao kada sam čuo da je foto safari na Staroj planini. Prolazio sam pored nje kada sam išao na žiriranje u Boru i Zaječaru. Posebno sam se obradovao jer volim sireve i kačkavalj, a znam da su ljudi u ovom kraju, pre svega u Pirotu, izvanredni majstori. Gledao sam fantastične fotografije Babinog zuba i baš sam hteo da doživim Staru planinu i mogu da kažem da je fantastična.

Razgovor vodila: Ivana Ristić

 

INTERVJU: Radoje Elez

Radoja Eleza, predsednika UO Foto-kino kluba Trebinje, člana UO Asocijacije za umetničku fotografiju Bosne i Hercegovine, ovogodišnjeg dobitnika nagrade "Tomin šešir" na početku razgovora pitamo šta mu znači ovo priznanje.

- Meni to priznanje zaista puno znači, nema veće časti nego dobiti "Tomin šešir", nešto što je pečat barda fotografije na ovim prostorima.

- Kakvi su utisci sa ovogodišnjeg samita?

- Ja sam tu od početka i svake godine se videlo nešto novo. Kad se setim prvog samita i uporedim sa ovim sad, broj učesnika je veći iz godine u godinu, to je pokazatelj da su ljudi prepoznali da je to izvanredna manifestacija fotografa u regionu. Svi ovde rado dolaze i svi prenesu utiske drugima, tako da se to uvećava.

- Kako samit napreduje, kako se razvija?

- Peternek je ranije pokrenuo inicijativu, koju smo svi podržali, da ovo preraste u balkansku priču. Ja sam se potrudio da animiram fotografe iz Bugarske da dođu i mislim da su prvi put na ovakvoj manifestaciji, gde ima toliko fotografa, toliko izvanrednih izložbi i dobrih sadržaja. Mislim da će oni to preneti svojim kolegama u Bugarskoj i nadam se da će ta priča nastaviti da se razvija, da neće stati na ovome i da će da postane jedan prepoznatljiv fotografski događaj na Balkanu. Inače, bugarski fotografi su članovi njihove Fotografske akademije. Julije Julijev je organizator foto kolonije Plener. Ja sam učestvovao na toj koloniji ovog leta. Oni okupe deset fotografa i poslednjeg dana postave izložbu printanih radova nastalih na toj koloniji. Ja se nadam, ako se steknu uslovi, možda će i samit jednog dana napraviti nešto slično. Takođe, nadam se da će neki od ovih učesnika biti gosti na njihovoj koloniji sledeće godine. To i jeste cilj samita, da se ljudi umrežavaju i mislim da to ide dobrim tokom.

- Kako ocenjujete izložbe na ovogodišnjem samitu?

- Izložba Željka Sinobada je izvanredna. On je kasnije u prezentaciji svojih radova obrazložio i ispričao priču gde je on to stvorio, kako je stvorio i zašto je baš tako poređao fotografije. Sad kad sam to čuo shvatio sam da je to jedna priča okačena na zidu. A fotografije su zaista izvanredne.

Odlične su i dve kolektivne izložbe. Posebno su mi se dopali veliki formati ispred Kulturnog centra, zato što ne treba čekati da publika dođe u neku galeriju, nego treba da izlazimo među publiku, da fotografije primete i oni koji nisu imali nameru da ih vide. Ja sam stajao tamo i gledao sam kako se ljudi ponašaju. Tu je jako puno ljudi prošlo i gledalo te fotografije. Gledao sam ljude koji prelaze ulicu da bi ih videli. To su bili ljudi svih starosnih dobi. Posebno me raduje da je bilo puno mladih, možda će neko od njih odlučiti da dođe u Foto klub "Leskovac" i postane njihov član.

Razgovor vodila: Ivana Ristić

 

INTERVJU: Miha Kacafura

Miha Kacafura, potpredsednik Foto kluba Maribor, šesti put zaredom učestvuje na Samitu fotografa eks Jugoslavije u Leskovcu.

- Šta vama znači učešće na ovom samitu?

- Ono što je meni najpre palo u oči to su svi ovi ljudi sa kojima možeš posle jednog minuta da razgovaraš kao da ste prijatelji već deset godina. Svima nam je dodirna tačka fotografija i druženje. To nas spaja u veliku familiju koja nije samo ovde u Srbiji, nego i na drugoj strani bivše Jugoslavije, u Sloveniji.

- Kako ocenjujete izložbe priređene na samitu?

- Ja mogu reći da je kolekcija Željka Sinobada vrhunska. Tamo ima čak jedna fotografija za koju bih rekao da bih je rado imao u mom stanu. To je fotografija na kojoj se vide samo noge, štapovi, a jedan je čak bez nogu. Tu se vidi sva besmislenost savremenog sveta i to je baš ona poruka koju mi fotografi treba da pošaljemo celom svetu. Ušli smo u elektronsko doba gde je čovek izgubio dušu, počeo je egoizam i više nema onog da radimo "svi za jednog, jedan za sve". To je gubitak koji je došao sa elektronskim aparatima, sa svim tim sredstvima koja ubijaju društvo. A mi treba da budemo zajedno, treba da se ljubimo, a ne da ratujemo. Kako god bilo, u svakom slučaju mi smo svi ljudska bića, volimo lepo, volimo dobro. Svima treba poželeti najbolje, mislim da je to ono što je najbitnije. I ne samo ovde na samitu, nego svuda.

- Koliko je za vas bilo inspirativno snimanje na Staroj planini?

- Mi Slovenci dolazimo iz zemlje koja je poznata po planinama. Ja sam rođen u planinama. Ali te planine su sasvim drugačije. Ovo je potpuno novi utisak. Nije to ono što se vidi kod nas u Sloveniji. Tamo je samo kamen i gora. Ove planine su na mene ostavile jak utisak. A sa druge strane, u ovim selima ima toliko motiva da čovek ne može da veruje. Svakako, kad dolaze stranci oni gledaju drugim očima, to je normalno. Kad vi dođete u Sloveniju isto tako gledate drugim očima. Ono što je nama neprimetno vi uočite i osećate jače nego mi. Nama je interesantno da vidimo ove građevine, kako se radi... A meni lično najinteresantnije je bilo što sam za ova dva dana na Staroj planini video bar desetak kamiona TAM koji su se nekad proizvodili u Mariboru u fabrici u kojoj ja radim. Tih kamiona kod nas više nema, a ovde ne samo da mogu da se vide, nego još rade, još se voze. Meni je to bilo nostalgično. 

- Redovni ste učesnik samita, da li je očigledan njegov napredak?

- Ni za jedan samit ne mogu reći da je bio loš. Možda nije bilo dovoljno edukativnog sadržaja, ali kroz razgovore sa učesnicima možete da steknete puno novog iskustva jer tu ima ljudi koji su u samom vrhu u oblasti fotografije na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Ti razgovori su na visokom nivou, a od svakog učesnika može se nešto naučiti. Nisu to samo razgovori proistekli iz programa, nego svakodnevni razgovori u kolima, u šetnji... Ima tu mnogo edukativnih momenata. Imam utisak da ljudi koji ovde dolaze to i žele, da razmenjuju iskustva. I to je važan deo samita.

Razgovor vodila: Ivana Ristić

 

INTERVJU: Hrvoje Mahović

Hrvoje Mahović, predsednik Foto kluba Zagreb, ističe da je ovogodišnja manifestacija jako uspešna. 

- Utisci su jako dobri, baš sam zadovoljan. Bilo je jako lepo druženje, puno toga smo videli. 

- Kako ocenjujete program samita?

- Grupne izložbe mi se jako sviđaju, ima jako dobrih radova. A izložba Željka Sinobada me je oduševila vrhunskim fotografijama, isto i prezentacija gde smo čuli i priču o tome kako su te fotografije nastale, što je zaokružilo celu tu priču.

- Kako vam se dopala Stara planina, da li je bila izazov za fotografisanje?

- Stara planina je definitivno bila izazov za snimanje. Mi smo se malo odvojili od grupe, nismo išli po planini, stajali smo putem na svakom zgodnom mestu i fotografisali. Svratili smo u nekoliko sela, tako da smo uhvatili malo drugačiju stranu i popričali sa ljudima. Bili su jako ljubazni, nudili su nam rakiju, bilo je stvarno zanimljivo. Rado ću doći ponovo.

Razgovor vodila: Ivana Ristić

 

INTERVJU: Gligor Maksimovski

Gligor Maksimovski, član Foto-kino kluba "Kozjak" u Kumanovu, naglašava da ne propušta Samit fotografa eks Jugoslavije u Leskovcu zbog kvalitetnih sadržaja i druženja.

- Kako ocenjujete ovogodišnji samit?

- Utisci su fenomenalni, meni je čast i zadovoljstvo što sam ovde. Dopada mi se što dolazimo u mesta koja su nama manje poznata. Prvi put gledam i otkrivam nove delove Srbije koji ne mogu da se nađu tako lako na mapi, nisu turistički poznati. Stara planina je atraktivna za fotografisanje, priroda je fenomenalna, oduševljen sam pogledom sa vrha Babin zub, kod vidikovca i restorana "Plaža". To mi je ostavilo jak utisak. Takođe i šetnja po Leskovcu. Na pijaci mi je bilo fenomenalno zato što sam uspeo da fotografišem mnogo dobrih, zanimljivih ljudi. 

- Kako ocenjujete sadržaje na samitu?

- Kolektivne izložbe su iz godine u godinu sve bolje. A za izložbu Željka Sinobada mogu da kažem da je fenomenalna, iskreno to je vrh. Za tu izložbu samo pohvale. Ja bih hteo da vidim i veći njegov opus. Bio sam i na prezentaciji, svidela mi se njegova priča zato što nije pričao o ratu, a preko rata je pokazao njegov život, a videli smo i drugu stranu medalje našeg života.

Razgovor vodila: Ivana Ristić

 

INTERVJU: Samir Zahirović

Samir Zahirović, član Foto-kino kluba Tuzla i Asocijacije za umetničku fotografiju Bosne i Hercegovine je treći put na samitu.

- Kako vam se dopao ovogodišnji samit?

- Ja dolazim treći put uzastopno i svaki put je drugačije. Jedan deo ekipe je isti, a dolaze i novi ljudi. Uvek snimamo druge lokacije, neke su više zanimljive, neke manje, ali to zavisi od toga šta ko preferira da fotografiše. Stara planina je sjajna, ali što se mene tiče možete da nas ostavite u Lokošnici i ne treba nigde više da nas vodite. Dopala mi se i Stupnica gde smo bili pre tri godine. Ja više volim takve stvari.

- Kako ocenjujete izložbe na samitu?

- Ove naše kolektivne izložbe su dobre, ali da ne hvalimo sebe. Meni se sviđa ono postavljanje napolju ispred Kulturnog centra. I mi ćemo to pokušati u Tuzli da napravimo na ulici, na velikim ceradama, vrlo je efektno. To mi se sviđa jer je bitno kad se nešto izloži da to vidi što više ljudi. A ne samo, kao što se dečava, otvori se izložba, odsvira se muzika, posluži zakuska i zaključa se prostor.

A izložba Željka Sinobada je sjajna, to je mala škola fotografije, prava reporterska fotografija, ima svega, i "street" i sve ostalo. Perfektno je urađena, mislim da je to stara škola i da čovek zna svoj posao.

Razgovor vodila: Ivana Ristić 

 

Карте

  • 1.jpg
  • 3.jpg

Наш YouTube канал

YouTube logo

YouTube

Преузмите наш лого

Мапа