50 година култне серије „Грлом у јагоде” на 19. LIFFE-у

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ И ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА У ЛЕСКОВАЧКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ

На 19. LIFFE-у представљено је допуњено издање књиге „Грлом у јагоде 50 година тв серије’’ аутора Маје Медић и Стефана Арсенијевића. Прво издање, објављено је пре десет година у славу четрдесетогодишњице једне од најпопуларнијих серија на простору бивше Југославије. Захваљујући Лесковачком културном центру и Културном центру Београда, допуњено издање „Грлом у јагоде 50 година тв серије’’ је пред читаоцима. У ових десет година са животне сцене су отишли главни глумци серије Бранко Цвејић и Гордана Марић и композитор Зоран Симјановић. Зато је допуњено издање драгоцено јер пружа осврт управо на антологијско окупљање актера серије пре десет година.

А када је реч о идеји за књигу, све је почело сумњом глумца Богдана Диклића да ће се неко сетити значајне годишњице чувене серије у режији Срђана Карановића. Њени фанови филмска сниматељка, фотографкиња, ауторка бројних монографија Маја Медић и редитељ и сценариста Стефан Арсенијевић, потрудили су се да обележавање буде велики културни догађај. Позиву су се одазвали сви главни глумци и аутори, као и Радио-телевизија Србије. Кренуло се од идеје за изложбу, а завршило се са отварањем изложбе, промоцијом книге и јединственом пројекцијом серије, свих епизода, током три дана уз разговоре са екипом серије. За изложбу су коришћене фотографије из архиве РТС-а.

Стефан Арсенијевић: Кренули смо са идејом да радимо изложбу, а онда смо замолили Срђана Карановића и Бранка Цвејића да се нађемо и да нам донесу фотографије са снимања. Нашли смо се и они су донели своје кутије са фотографијама, гледали их и почели су да се присећају и препричавају и ту смо схватили да би било добро да се та њихова сећања запишу. Имали смо чак и идеју да направимо документарац. То је било у мају, а прослава се десила у октобру 2016. године.

Маја Медић: Ми смо тако ентузијастично дошли с идејом, а уредница у Културном центру Београда Весна Даниловић нас је радо дочекала. Рок је био кратак, буџет непостојећи, а ми смо стално понављали лозинку из треће епизоде ’’морамо успети’’ и одговарали ’’наравно’’ и с тим смо завршавали сваки дан. Идеја нам је била да то остане књига разговора, сведочанстава, да то буде документ. Ту је било различитих анегдота. Било је ситуација да се истог догађаја људи различито сећају, што није необично јер је сећање варљива ствар. А нама је било занимљиво да оставимо баш то да се види, наравно нема ту драматичних разлика, али има у финесама и то је драгоцено. У првом делу постоје фотографије и из филма „Јагоде у грлу’’ јер смо сваки разговор завршавали са причом о томе како је свако од глумаца доживео свој лик десет година касније, а сада у допуњеном делу књиге је додато како је изгледало обележавање 40 година. Зато су ту фотографије са тог отварања и разговора који су пратили цео догађај. За сваки од тих разговора направила сам и портрете тада, 2016. године.

Стефан Арсенијевић: У тренутку када је снимана серија, најстарији је био редитељ Срђан Карановић са 29 година, сви други главни глумци су били млађи. Свака епизода је једна година у периоду од 1960. до 1969 и заправо је мала историја грађанског живота, типичне наше породице у којој се преплиће играно, квазидокументарно и документарно. Важно је било да се епизоде укорене у тај тренутак у којем је свет живео. У тренутку  када је серија премијерно емитована 1976. године ми нисмо били рођени. Ми смо фасцинирани нечим што је настало пре нашег рођења али осећамо ту врсту носталгије и разумемо је и проналазимо се у њој. Кад само помислим како су аутори били млади а тако сложено снимали, мени је то фасцинантно јер многим глумцима су то биле међу првим улогама а Богдану Диклићу је то била прва улога коју је остварио на телевизији.

На разговору у Лесковачком културном центру разговарало се о музици Зорана Симјановића, ликовима који су били са бројним манама али које је публика волела, о критикама које су пратиле серију, разочарањима гледалаца како су ликови завршили своје младалачко доба и какви су људи постали, о компромисима, о томе колико је серија била забавна, а колико критика карактера и о томе како се серија кроз време доживљава и разуме. То можда, како каже Стефан Арсенијевић, најбоље описује лик тате Сретена који у десетој епизоди каже: Сви смо ми у неком тренутку хтели да кажемо не а рекли смо да.

На насловној страни је породична фотографија, три генерације Банетове породице. Маја Медић: ’’Било је објективно тешко изабрати фотографију за насловну страну, јер главни ликови су из млађе генерације али и родитељи су главни ликови пошто је то Банетова прича, прича његове породице, с друге стране то су три генерације. Ипак смо се одлучили за ту фотографију зато што троје са ове фотографије нису били живи у време припремања књиге и хтели смо да њима направимо омаж.’’

На првом спрату Лесковачког културног центра постављена је изложба „Грлом у јагоде’’.

Фото: Владица Момчиловић