Na 18. LIFFE-u, o različitim filmskim temama razgovarali su članovi Umetničkog saveta LIFFE-a, reditelj i scenarista Igor Mirković i nekadašnji selektor i umetnički direktor Fest-a Miroljub Vučković.
Uz poruku koju mu je uputio reditelj Rajko Grlić da je lično odgovoran da nagrada „Zlatna nit” za doprinos regionalnoj kinematografiji stigne do Grlića, Igor Mirković je podsetio da sarađuje sa Rajkom Grlićem od 1999. godine do danas i to na različitim poljima, od saradnje na filmovima, na Motovun festivalu, kao i da je od Rajka Grlića naučio većinu stvari o filmu i da mu je zato drago da Festival, kojem on pokušava da doprinese, odaje počast izuzetnoj, kapitalnoj karijeri Rajka Grlića. Na programu 18. LIFFE-a publika je gledala dokumentarni film Igora Mirkovića „Deseti film” o tome kako je snimljeno ostvarenje „Karaula” Rajka Grlića. Igor Mirković: „Film o „Karauli” je nastao slučajno. Na snimanju sam bio od njegovih začetaka, bio sam jedan od asistenata, suđelovao sam u odabiru glumaca i na kraju snimanja je došla ideja, da kada sam već tamo, da bih mogao da snimim nešto više, kao film o filmu. Međutim, mene je ta ideja ponela pa sam počeo snimati mnogo više nego što se od mene tražilo, da bih na kraju shvatio da imam jako zanimljiv materijal koji je svedočanstvo o filmskoj industriji kakva ovde, bojim se, izumire. To su produkcijski uvjeti koji su danas nezamislivi. I meni je bilo zanimljivo snimiti dokumentarac o filmu kako se nekada radilo, kada nema produkcijskih kompromisa. „Karaula” se snimala tako kako treba film da se snima, od toga da je izgrađen objekat od temelja na licu mesta gde je bila lokacija pa i sve drugo. Onda sam vidio da će taj materijal biti svedočanstvo nestaloj veličini filmske industrije kakva je nekada bila na ovim prostorima. S druge strane je to Rajko kojem sam dugovao jedno ljubavno pismo i taj film je moje ljubavno pismo njemu na izvestan način. A taj film govori i o razmišljanju jednog čovjeka koji od svoje šesnaeste godine ne radi ništa drugo nego što snima filmove ili kako Rajko Grlić kaže u jednoj rečenici tog filma „moj život su komadi različitih filmova. Ja živim od filma do filma. Ja drugog života nemam.”
O dobitniku nagrade Otisak Gorana Paskaljevića reditelju Igoru Bezinoviću, Igor Mirković kaže: „On je posebna biljka u našem terarijumu kinematografskom. On se trudi da njegovi filmovi budu drugačiji, da ne sliče ničemu što inače radimo ili gledamo, koji sa svakim filmom istražuje nove prostore, čovek vrlo čvrstih stavova, koji vrlo glasno govori, sve ono što hrvatski film često nije, Igor Bezinović jeste. Ima vrlo jasan svoj put kojim ide i premda, mi koji pratimo njegov rad, ovo sigurno nije prvi film koji smo zapazili ali „Fiume o morte!” je njegov veliki uspeh. Sa zadovoljstvom mogu reći da je on s tim filmom ’’detronizirao’’ Rajka i mene. Dvadeset i nešto godina smo Rajko i ja sa dva filma koje smo radili u različitim kombinacijama „Novo, novo vrijeme” i „Sretno dijete” bili na vrhu gledanosti u dokumentarnom filmu u Hrvatskoj i sada je došao Igor i makao nas je, što je fantastična stvar jer mi smo bili odabrali dvije teme koje su u ideji bile komercijalne politiku i muziku, a on je odabrao jednu koja u ideji zahteva određenu edukaciju, obrazovanje i unatoč tome „razvalio je”. Taj film je svuda, svi ga gledaju.”
Nagrada Otisak Gorana Paskaljevića će biti uručena na zatvaranju festivala, a Miroljub Vučković podseća da je prošle godine Kristina Paskaljević pozvala studente likovnih škola, akademija u Srbiji, da inspirisani jednim filmom Gorana Paskaljevića naprave skulpturu. Prošle godine je to bio „Tango argentino”, a ove godine inspiracija je bila film „Čuvar plaže u zimskom periodu”. Odabran je rad mladog umetnika Marka Martića. Miroljub Vučković očekuje da će se poziv studentima likovnih akademija proširiti i na region.
Na pitanje o novinama na Festivalu Miroljub Vučković dodaje: „Ines, Goran i ja smo Umetnički savet ili veće, ravnopravni, i jezikom braće Marks mi smo čovek sa tri brade ili tri čoveka sa bradom. Želeli smo da se pojavi izvesna svežina i imamo puno poštovanje prema selektorima koji imaju autonomiju. Najveća novina se dogodila oko Nagrade festivala jer je ovo Festival režije i razmišljali smo i u Savetu i u Direkciji Festivala i sa selektorima kako bi mogla da se nazove nagrada koja se dodeljuje na Festivalu i odlučili da to bude „Zlatna nit” a onda pozvali izuzetne umetnike. Za dizajn nagrade su zaslužni vrhunski umetnici akademik Dušan Otašević i vizuelni umetnik i grafički dizajner Slavimir Stojanović Futro koji je i redizajnirao logotip Festivala. A poseban vetar u leđa i doprinos Festivalu je dao renovirani bioskop Leskovačkog kulturnog centra.”
O filmovima na Festivalu, Miroljub Vučković kaže: „Kada pravite program festivala imate ideju i realizaciju, put od mogućeg ka stvarnom, a ne od stvarnog ka mogućem. U tom smislu, ove godine, Festival predstavlja ono što je stvarno i mislim da filmovi sa prostora bivše Jugoslavije i debitantski filmovi koji obuhvataju širi prostor, selekciju čine raznovrsnom. Mi ponosno gledamo na to što su uradili selektori.”
Igor Mirković: „Skrenuo bih pažnju da je to posao koji vam se, kada su vremena turbulentna kao što su ova i kada je sve zasićeno lošim vjestima, čini detinjasto i smešno ako ga radite. Ipak, na kraju ta loša vremena prođu i filmovi ostanu. Ono što mislim da je važno jeste da u ovim vremenima u kojima stvarno imaš dojam da su svi poluđeli, da filmova i dalje ima, da festivala ima i zato ne bih ocjenjivao da li su neki filmovi malo bolji ili malo lošiji. Čestitam svima koji su doprinjeli da imamo ovakav program i da omoguće ljudima u ovom gradu da vide filmove koje u protivnom možda ne bi viđeli.”
Foto: Darko Cvetković
