Уз захвалност за гостопримство, похвалу организацији, Невио Марасовић, сценариста, редитељ, монтажер и продуцент филма „Шлагер” задовољан је како је филм примила лесковачка публика која је за њега, после пројекције, имала и различита питања у вези са стварањем филма. Остварење „Шлагер” је интимна драма о сусрету бивших партнера која истражује снагу емоција, суочавање с прошлошћу из све то уз изузетна глумачка остварења Лане Барић и Јанка Поповића Воларића који су од жирија 18. LIFFE-a добили Специјално признање за глуму.
Невио Марасовић: „Филм „Шлагер” је мала мисао о љубави, филм о љубави из перспективе људи у четрдесетим годинама, о пропуштеној љубави, љубави која је могла бити а није и заправо је филм о ономе кроз шта смо сви прошли, о некој особи које се увече сетимо, која нам прође свако мало кроз главу и питамо се шта би било да је било. Филм је снимљен за 12 дана и цео филм је, ја то зовем, контролирана импровизација, технички није захтеван, снимали смо са две камере и цео је у томе да двоје људи разговарају. Имали смо јако озбиљне и дуге припреме, пуно смо радили на ликовима, али када смо дошли на сет фактички је било као да снимаш филм из једног кадра јер си га дуго припремао. Тај филм је настао у корони и хтели смо глумац Јанко Поповић Воларић и ја да га снимимо, јер смо седели две године и хтели смо нешто креативно да радимо. Ја сам монтирао пошто су све сцене пуно дуље него што су у финалу, онда сам их монтажом и заправо режирао и бирао редосљед, реплике, заправо као да га пишем и режирам у исто време.”
Невио Марасовић је медијима у Лесковцу открио и да припрема нови филм, радног наслова „Хајка”, да ће бити божићна комедија смештена у Горски котар, у планине у Хрватској. Тај филм ће бити баш за публику, да се насмеју људи и разведре јер, како каже, мисли да су таква времена и да жели да ради само позитивне и лепе теме.
На затварању 18. LIFFE-a биће приказан филм „Реситуција, или, сан и јава старе гарде” Желимира Жилника. Филм прати старог џез музичара Стевана Арстина који се после шест деценија живота и рада у Немачкој враћа у Србију како би привео крају дуготрајан процес реституције породичног имања. Жеља прослављеног филмског аутора је била да направи филм о старењу и третману старости, а питање је било како да направи причу која има одређених аутобиографских елемената и да је уклопи у савремене теме. Главне улоге тумаче Милан Бата Ковачевић и Вера Хрћан Остојић, гости Фестивала који кажу да је филм, где год је приказиван, дотакао све генерације.
Милан Бата Ковачевић, глумац у филму: „Тема је врло актуелна. Људи који су напољу, у иностранству, долазе овде у очекивању да им се врати оно што им је одузето посе рата. И случајно се десило да сам баш ја тај. Провео сам 40 година у Немачкој. После искуства рада на једном филму, када ме је Жилник приметио, поново смо се срели. Питао ме је да ли може да дође код мене на кафу. Пристао сам и тада ме је питао о том времену, питао ме је шта сам радио, од чега сам живео. У филму ја сам џез пијаниста, а ја сам комерцијални пијаниста који свира забавну музику.”
Вера Хрћан Остојић глумица: „Мој лик је делом истинит, делом Жилникова фикција. Ја сам заиста позоришна глумица и заиста јесам певала када сам почињала у Новом Саду, тако да смо неке моје анегдоте искористили за филм. Жилник ме је питао како је то било, како сам играла, певала, када сам престала, због чега. Једноставно ја нисам била професионална певачица. Схватила сам да је позориште моје место и напустила сам певање.”
Протагонисти филма „Реституција, или, сан и јава старе гарде” поклониће се публици вечерас после пројекције филма, у биоскопу Лесковачког културног центра, којом ће бити завршен 18. LIFFE.
Фото: Марко Цветковић
