Ljiljana Stjepanović: Iz pozorišta odlazim nadahnuta

Proslavljena glumica Ljiljana Stjepanović gostovala je 17. maja na tribini „U krupnom planu“ u Leskovačkom kulturnom centru. Popularna glumica, koja je na sceni više od četiri decenije, a devet godina od penzionisanja igra više nego ikad, ponosna je na sve svoje uloge. Izdvaja ipak babu Izergil u predstavi „Cigani lete u nebo“. „Tu ulogu igram celog života u raznim varijantama, odigrala sam je preko 500 puta i posebno je volim. S tom ulogom sam postala prvakinja Pozorišta na Terazijama sa 32 godine i prvi put zapevala u svom matičnom pozorištu kome sam posvetila život“, rekla je glumica.

Ljiljana Stjepanović s podjednakim uspehom igra u pozorištu, na filmu i televiziji, a njena najveća ljubav je teatar. „Razmena energije u pozorištu je nezamenljiva. Meni mladi glumci kažu da mi je lako jer me publika voli, ne, ja volim publiku. Ja svaki gram svoje energije i ljubavi dam toj publici i to mora da se vrati, to se oseti. Kada se ja klanjam, oseća se ta čudesna energija, meni ne treba ni cveće, ništa mi ne treba, jer ja sam tada srećna. Meni je scena lek, banja koju koriste žene u mojim godinama. Verujte mi, kada stanem na scenu, ja ne da sam neko drugo biće, nego sam sadašnje ozdravljeno biće, ja odlazim kući ozdravljena, nemam ni pritisak, ni šećer, ništa me ne boli. Iz pozorišta odlazim nadahnuta, napunjena novom energijom i to je veličina ovog posla“.

Za karijeru koja traje 44 godine snimila je, kaže, malo filmova. „Imam samo desetak filmova iza sebe, a posebno mi je važna uloga u filmu „Neko me ipak čeka“ Marka Novakovića, gde igram majku kojoj je snaha ubila sina, ali ona se izborila da dobije unuka, oprostila snaji čak i ubistvo, da bi imala neko pokolenje koje će da nastavi život njenog sina“.

Govorila je Ljiljana Stjepanović i o ulogama na televiziji koje su joj donele najširu popularnost, posebno o Radojki iz serije „Selo gori a baba se češlja“, koju je, kako kaže, čekala celog života. Najavila je da će ovog leta snimati novu seriju u kojoj će igrati gradsku ženu, potpuno drugačiju od Radojke.

Leskovačku publiku oduševila je iskrenim i duhovitim komentarima i glumačkim umećem. Kazivala je Njegoševe stihove i odlomke iz svojih predstava, među kojima i iz monodrame „Povratak kraljice Marije Karađorđević“ po tekstu Dragane Bošković, koju izvodi od 1991. godine u zemlji i inostranstvu.

„Ovo je potresna priča o životu Karađorđevića, rađena u vreme kada im nije bio dozvoljen povratak u zemlju. Mnogo sam putovala sa ovom predstavom, sa mnom je bio i princ Tomislav Karađorđević, koji je gledao i premijeru i počeo da me zove majkom. Gde ćete veću nagradu“, dodaje glumica.

Dobitnica mnogobrojnih prestižnih priznanja, među kojima su „Žanka Stokić“, „Nušićeva nagrada“ i dve statuete „Ćuran“ na Danima komedije u Jagodini, kaže da voli nagrade i da im se raduje. Posebno se radovala “ Velikoj Žanki“. „Ipak, najveća nagrada za mene je aplauz. I pamtim svaki. I ovaj u Leskovcu od vas ću pamtiti, jer to meni mnogo znači“.

Za tribine kao što je „U krupnom planu“ kaže da je to jedinstvena prilika da porazgovara sa svojom publikom koja je podržava već 44 godine. „Taj živi susret je poseban, jer glumac kad stane na scenu postaje neko drugi, a ovo sam zaista ja, licem u lice sa svojom publikom. Ovo je zato veće uzbuđenje i posebna trema. Posebno sam uzbuđena, ali mislim da je ovo sjajna ideja i apsolutno pozdravljam. Zato nisam mogla da odbijem ovaj poziv za gostovanje u Leskovcu“. Ljiljana Stjepanović je na kraju rekla da se nada da će ovde uskoro gostovati i sa nekom predstavom. Biće to lepa prilika za ovdašnju publiku za ponovni susret sa omiljenom glumicom.

 

Ivana Ristić