Нови Сад је једна од три Европске престонице културе за 2022. годину. То је вест која већ неколико година чини поносним не само Новосађане, већ и многе грађане Србије, а посебно ствараоце и професионалце запослене у култури. Година титуле, која је од 13. јануара ове године почела да живи на улицама, у галеријама и културним станицама Новог Сада, шанса је и охрабрење за културу Србије, њен европски контекст и будућност.
Запослени у институцијама културе са југа и истока Србије, у чињеници да је Нови Сад Европска престоница културе виде прилику да уче, размотре боље управљање и унапређење сопствених капацитета. Управо зато, интересовање за студијску посету Новом Саду, организовану заједничком синергијом ЕУ инфо кутака из Новог Сада и Ниша, било је велико и пуно очекивања. Највећи град у Војводини ни овог пута није изневерио.Пут Новог Сада кренуло је двадесет представника институција културе и невладиних организација чије су поље деловања култура, стваралаштво и уметност.
Из Ниша, представници Народног музеја, Галерије савремене ликовне уметности, Нишког културног центра, Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“, Историјског архива Ниш и Завода за заштиту споменика културе, као и представници Нишвил фондације, Локалне фондације Ниш, Младих амбасадора и Фабрике уметника.
Из Пирота, представници Дома културе, библиотеке и музичке школе „Др Драгутин Гостушки“, а из Лесковца и Прокупља представници тамошњег центра и дома културе.Захваљујући сарадницима из Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), у посету Новом Саду, кренули су и представници Музеја Крајине из Неготина, Народног музеја у Зајечару, Библиотеке Центра за културу Кладово, Креативног удружења Него из Неготина и Позоришта ПАТОС из Смедерева. На територији источне Србије и Доњег Подунавља у оквиру пројекта „ЕУ за културно наслеђе и туризам“, ГИЗ делује на побољшају и презентацији локалитета културног наслеђа као значајног привредног потенцијала за економски развој овог дела Србије.
У говору добродошлице, градски већник за културу Новог Сада Далибор Рожић, рекао је да је постојање политичке воље кључно за реализацију једног великог и значајног подухвата, а да су усвајање градске стратегије развоја културе и координисан рад различитих актера, основа без које је немогуће јачати капацитете институција у култури. То су основе које обезбеђују даље умрежавање у оквиру европског културног простора чија је круна добијање титуле Европске престонице.Управо је састанак са Милицом Николетић Рашковић, која је на челу развоја програма у Фондацији Нови Сад – Европска престоница културе, потврдио да је предуслов овако значајном признању, јачање капацитета свих актера у култури града. Веома сложен пут од идеје до реализације и израде апликације, израда креативног концепта и програмског наратива и слогана „За нове мостове”, концепт културних станица, партиципативност грађана и контекстуализација локалног идентитета у европски простор, били су не само занимљива и садржајна прича добре праксе, већ и инспирација за нове идеје које гости са југа и истока могу применити и у свом раду.Уметнички концепт пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” базиран на основним вредностима Европске уније, као што су људска права, мултикутуралност или интеркултурални дијалог, представници институција са југа и истока Србије, могли су да виде кроз концепције две занимљиве и драгоцене галеријске поставке, изложбе “Феминистичка авангарда 1970-их. Радови из Вербунд колекције, Беч” у Музеју Савремене уметности Војводине и изложбе из колекције Јованке Броз у Галерији Матице српске.Сусрети са Горданом Ђилас из библиотеке Матице српске, те др Тијаном Палковљевић Бугарски, управницом Галерије Матице српске и кустоскињом Јелену Огњановић, приближили су гостима значај националног идентитета и његовог очувања у контексту европског културног простора. Посету најзначајнијим институцијама културе Новог Сада, гости са југа и истока Србије завршили су у Српском народном позоришту где им је домаћин био директор Александар Станков.Са намером да оснаже везе са сличним инстируцијама и организацијама у Новом Саду, представници институција културе су током гостовања имали и одвојене састанке са Фестивалом уличних свирача, Музичком и балетском школом и представницима Атељеа 61. Ови непосредни контакти омогућили су директну размену искустава, планова и покренули су могућност сарадње и даље размене идеја, уметника и програма.
Дводневни сусрет колегиница и колега са југоситока и Новог Сада показао се довољним да се иницијалне идеје, енергија и креативност покрену даље ка конкретнијој сарадњи. Сарадња, као кључна реч овог студијског путовања у самом је темељу концепта Европске престонице културе, али и у самој идеји Европске уније и њених вредности. Сусрет радника у култури са југоситока и Новог Сада показује нам да је нове мостове потребно градити како би ове идеје и вредности постале стварне и део нашег живота. Сваке године додељују се титуле Европске престонице културе, што даје додатни подстицај локалној економији и ставља акценат на локалне уметнике и јединствено културно благо града. Нови Сад носи ову титулу 2022. године. Ово је јединствена платформа за развој културе и културних потенцијала градова, која ће подстаћи културну виталност Новог Сада и омогућити његову урбану регенерацију, док ће истовремено промовисати његов међународни углед и туристичку понуду.Извор: хттпс://еуропа.рс/размена-искустава-основа-за-развој-културне-сцене/