О LIFFE-у, овогодишњем издању Фестивала и смерницама за његов даљи развој говорили су чланови Уметничког савета Фестивала: Инес Тановић, редитељка из БиХ, Игор Мирковић, редитељ из Хрватске и оснивач и директор Мотовун филм фестивала и Cinehill фестивала, и Мирољуб Вучковић, дугогодишњи Уметнички директор ФЕСТ-а.
.
Мирољуб Вучковић: „Оно што се намеће као основни утисак – да је награда „Отисак Горана Паскаљевића“ , осим што је признање великом редитељу, без икакве сенке на личности и делу Живојина Павловића, донела једну врсту свежег поветарца који ће омогућити да се пажња усмери и концентрише на препознавање вредности југословенског филма . Оно на чему треба да нам буде фокус када је реч о LIFFE-у је да се привуку млади људи у биоскоп.“
.
Инес Тановић: „Већ сам два пута била на LIFFE-у, са својим филмовима. Када ме је Драган Јовић позвао да будем део Уметничког савета, оберучке сам прихватила. Јако ми се допада концепт фестивала и надам се да ћемо ми као Уметнички савет наставити да доприносимо да ово буде Фестивал на коме се редитељи осећају као код куће, да је ствар престижа да им филмови буду селектовани за овај Фестивал. Југословенска кинематографија је одувек била препозната као ауторска. Идеја је да сваке године уврстимо један од антологијских југословенских филмова у програм Фестивала , јер показало се са филмом на отварању „Чувар плаже у зимском периоду“ да је публика наново прочитала филм и то како је Паскаљевић био генијалан редитељ. Свима нам је потребно да се вратимо уназад, јер сви ми који данас радимо филмове, нисмо настали из нуле већ из једне јако велике и богате кинематографије, која се препознаје у нашем раду.“
.
Игор Мирковић: „Овај фестивал је прилика да се публика упозна са филмовима из региона, јер ми једва знамо за филмове једни других, то је вечна штета, потпуно неискоришћен потенцијал великог тржишта и заједничке филмске традиције. Паскаљевићеви филмови су на пример и моји формативни филмови. 27 година организујем филмски фестивал и то радим тако што идем на друге фестивале и онда смирен и концентрисан гледам како други раде, јер када ви радите фестивал онда сте толику у трци да често не видите најважније Мислим да ћу као смирени посматрач моћи нешто да сугеришем организаторима.“
Фото: Марко Јоцић
