.
Црква Оџаклија
.
Током периода турске власти на простору Србије, Лесковац је био један од најзначајнијих градова и центар лесковачког пашалука. Трагови варошке архитектуре и центара јавног живота из каснијих година овог периода постоје и данас у градском ткиву.
.
Црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице из 1803. године један је од најстаријих трагова јавног и духовног живота Лесковца из турског доба. За цркву и звоник изграђене у препознатљивом стилу моравске варошке архитектуре, са луковима и ниским звоником, везују се и урбане легенде о њеном настанку.
2
По једној од легенди, површина цркве је према тадашњим прописима требало да буде знатно мања, „не већа од једне бивоље коже“. Међутим, мудри Лесковчани су кожу исекли на траке, које су надовезивали једну на другу, и тако добили обим површине коју данашња црква има. Оџаклија је обнављана више пута током 19. и 20. века, а данашњу форму добила је након реконструкције која је трајала од седамдесетих година до 1992. године.
2
Kућа Шоп Ђокића
2
Стамбена варошка архитектура из 19. века препознатљива је по белим фасадама са дрвеним прозорским окнима, диванханама и доксатима који наглашавају заједничке просторе породичног живота. Kућа Шоп Ђокића у Лесковцу карактеристичан је пример овог архитектонског стила.
2
Зграда има приземље и спрат и изграђена је у бондручном конструктивном систему, а кров је прекривен ћерамидом. Ентеријер куће карактеришу дуборези на таваницама, оградама и нишама, колико на вратима и прозорима. Најупечатљивији детаљ је истурена диванхана којој се приступа из хола на спрату, а из које се пружа поглед ка дворишту и околини. Ови простори варошких кућа били су намењени окупљању породице, али и пријему гостију.
За разлику од уобичајених отвора на зградама овог стила, прозорски капци на Kући Шоп Ђокића састоје се из два дела, од којих се горњи подиже, а доњи спушта, док је уобичајени третман оваквих отвора био са капцима који се отварају ка левој и десној страни прозора. Данас овај објект има културно-едукативни значај, и у њему је смештена Туристичка организација Лесковца.
.
Међуратна архитектура Лесковца
2
Већ крајем 19. века Лесковац је постао значајни индустријски град, због чега је добио назив „српски Манчестер“. Производња и развој привреде и изградња пруге до Београда допринели су богатству града, у коме почиње да се развија архитектура академског стила. Палата Kалодерма, односно Влајчићева палата, подигнута је двадесетих година 20. века као производна зграда фабрике сапуна, парфимерије и козметике „Kалодерма“. Објект је после Другог светског рата мењао намену, био је читаоница, а затим продавница, да би од 1981. у овој згради био смештен Дом културе. Репрезентативна фасада објекта с одликама академског стила, са наглашеним поделама и препустима представља визуелни оријентир центра Лесковца.
Данашњи Лесковачки културни центар смештен у овој згради има камерну салу (биоскопску и позоришну дворану), галерију, салон књига, сликарске атељее и холове који се могу прилагодити различитим културним догађајима попут трибина, промоција, радионица, сајмова, концерата и изложби.
2
Спомен-парк револуције
2
На територији Лесковца налази се Спомен-парк револуције, који представља једно од најзначајнијих места сећања на жртве Народноослободилачке борбе (НОБ). Парк је пројектовао архитекта Богдан Богдановић, аутор бројних спомен-обележја НОБ-а у Југославији, попут Спомен-парка „Слободиште“ у Kрушевцу, спомен-парка у Прилепу, Партизанског гробља у Мостару и споменика „Јасеновачки цвет“. О архитектонској вредности овог места сведочи и заступљеност Богдановићевих спомен-паркова на изложби „Тоwард а Цонцрете Утопиа“ одржаној у Музеју модерне уметности (МОМА) у Њујорку 2018. године.
Спомен-парк револуције је, према речима архитекте, објављеним у публикацији „Богдановић бy Богдановић“ активно место комеморације, док централни споменик са тридесетак плоча различитих висина чини својеврсни кенотаф жртвама НОБ-а, бораца и цивила из Лесковца и околине, који су погинули током Другог светског рата. На неким од плоча које окружују централни споменик, исписана су имена локалних народних хероја револуционарног покрета.
.
Од занимљивости везаних за коришћење споменика као дела свакодневице, сам Богдановић је истакао да су централни део споменичке целине локална деца назвала „Елизабет Тејлор“, чиме је споменик постао део како међународног система места сећања, тако и простор одвијања савременог живота.
2
Град прича причу
2
Различити периоди развоја Лесковца и јужне Србије могу се доживети кроз амбијенталне целине и архитектонске објекте, који уткани у градско ткиво причају причу о граду, његовом значају, знаменитим личностима и догађајима који су утицали на развој културног живота, како Лесковца, тако и ширег подручја. Заступљеност предратне и међуратне архитектуре, као и једног од најзначајнијих модернистичких споменика у Југославији, омогућавају посетиоцима аутентичан доживљај историјских простора.
2
Текст: Миља Младеновић
Аутор: ДаиБау трендови магазин
2
Чланак можете пронаћи на следећем линку:
