Uručenjem nagrada „Aleksandar Lifka“ 17. jula je otvoren 28. Festival evropskog filma na Paliću. Ovogodišnji laureati ovog visokog priznanja za doprinos evropskoj kinematografiji su domaći glumac Aleksandar Berček i nemački reditelj Kristijan Pecold u kategoriji inostrani stvaralac. Novoustanovljena nagrada „Aleksandar Lifka“ za doprinos regionalnoj kinematografiji dodeljena je slovenačkoj glumici Mileni Zupančič. Nagrada koja nosi ime pionira kinematografije u Srednjoj Evropi dodeljuje se od 2000. godine. Dosadašnji dobitnici su vrhunski filmski umetnici Milena Dravić, Dušan Makavejev, Puriša Đorđević, Goran Marković, Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Rajko Grlić, Jirži Mencl, Andžej Vajda, Ken Louč, Ken Rasel, Nikita Mihalkov, Kosta Gavras, Klod Leluš i mnogi drugi velikani svetskog filma. Do kraja festivala, koji je 2017. u Briselu proglašen za jedan od šest najboljih i najuzbudljivijih u Evropi, biće prikazano 139 filmova u 15 programa.
I.R.
Festival evropskog filma Palić, 28. put od 17. do 23. julaDanas, 17.7.2021. Aleksandra Ćuk
Dolazi nam blizu 150 gostiju iz Evrope i Srbije, imamo 139 filmova u 15 programa, to je ono što volimo da kažemo, festival u punom kapacitetu, ja bih rekao i preko toga – kaže za Danas Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić (FEFP), uoči 28. izdanja ove manifestacije.
Miša Mogorović, programski direktor festivala, smatra da je selekcija ove godine odlična, a zadovoljan je i što se festival vraća u tradicionalno vreme i mesto održavanja.
„Zadovoljan sam što smo ove godine Festival evropskog filma Palić vratili u svoj tradicionalni termin, ali i u njegovo izvorno okruženje – na Letnju pozornicu Palić, bioskop Abazija i Letnju scenu Abazije na otvorenom, uz bioskope Eurocinema i Aleksandar Lifka u Subotici“, kaže Mogorović, dodajući da će publika imati priliku da vidi nekoliko filmova direktno sa Kana, kao i Prirodnu svetlost Deneša Nađa, dobitnika Srebrnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu.
„Veoma se radujem Festivalu i siguran sam da će publika uživati“, ističe Mogorović koji iz Glavnog takmičarskog programa, u kome će biti predstavljeno 12 ostvarenja, preporučuje filmove Najgora osoba na svetu norveškog reditelja Joakima Trira i makedonski Čisto ljudski Igora Ivanova, kao jednog od predstavnika regionalne kinematografije. „Film Najgora osoba na svetu su nakon premijere na Kanu mnogi kritičari ocenili najboljim, a dobio je i visoku ocenu žirija kritike. Film je na programu 19. jula na Letnjoj pozornici, a iste večeri je u takmičarskoj selekciji i film Čisto ljudski (Homo) koji je koprodukcija nekoliko zemalja iz regiona, tako da igraju glumci iz Severne Makedonije, Slovenije, Srbije, Bugarske, Republike Srpske…“, kaže Mogorović.
Nenad Dukić, filmski kritičar i programski selektor Palić festivala, podseća da festival otvaraju i zatvaraju britanski filmovi snimljeni po istinitim događajima – Dnevnik iz Gvantanama i Vojvoda.
„Dnevnik iz Gvantanama je veoma dobra politička akciona drama o mladiću neosnovano optuženom za učestvovanje u terorističkom napadu na Njujork, sa Džodi Foster u glavnoj ulozi, a Vojvoda je tipična engleska komedija visokog standarda sa Helen Miren u glavnoj ulozi“, kaže Dukić, podsećajući da je Kanski festival u toku i da će biti završen dan pre početka Palića.
„Otuda je posebno značajno što ćemo imati tri filma koji upravo imaju premijeru u kanskom glavnom programu, i to sa potpisom poznatih autora: Francuza Bruna Dimonda, Norvežanina Joakima Trira i ruskog reditelja Kirila Srebrenjakova“, kaže sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, on svake godine nastoji da u Glavni program, koji po prirodi stvari podrazumeva filmove klasične naracije, uvrsti bar jedno ostvarenje koje je inovativno u upotrebi filmskog jezika.
„Takav je 2020. bio ruski film DAU Nataša, a ove godine ostvarenje iz te serije je mađarski film Prirodno svetlo reditelja Deneša Nađa koji je na Berlinalu dobio nagradu za režiju. Najzad, zadovoljstvo je što ćemo imati i svetsku premijeru vrlo dobrog domaćeg filma – Nečista krv – greh predaka Milutina Petrovića sa izvanrednim Draganom Bjelogrlićem u glavnoj ulozi“, konstatuje Dukić.
On primećuje da su posledice pandemije ugrozile „čitav kinematografski lanac – od snimanja filmova, preko otežane distribucije zbog zatvaranja bioskopa, do filmskih festivala koji su, u većini slučajeva, ili otkazani ili su održani online ili u pomerenim terminima“.
„Otuda je teško bilo ostvariti uvid u produkciju. Ipak, na kraju sam uspeo da komponujem program koji na optimalan način odražava stanje u kinematografijama iz različitih delova Evrope“, zaključuje Nenad Dukić.
Ovogodišnji laureati nagrade Aleksandar Lifka (za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji) su glumac Aleksandar Berček i nemački reditelj Kristijan Pecold, a novouvedeno priznanje – počasni Lifka za regionalnu kinematografiju, pripalo je glumici Mileni Zupančič.
Nagradu Underground spirit (za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije) dobila je rumunska producentkinja Ada Solomon.
Radoslav Zelenović kaže da već početkom godine, kad se krene sa pripremama za festival, tim FEF-a razmišlja o laureatima i tome mogu li da dođu na Palić.
„To je sada naročito teško. Ne možete nekoga da zovete u maju da vam bude gost u junu, pogotovo u ovim složenim okolnostima kakve su sada“, primećuje Zelenović. On podseća da je Aleksandar Berček tokom svoje karijere ostvario 120 uloga, što na televiziji što na filmu, od kojih su mnoge filmski klasici. „Kristijana Pecolda naša publika zna i sa drugih festivala, on je verovatno najznačajniji nemački reditelj u ovom trenutku“, ističe Zelenović, dodajući da su u FEF još ranijih godina primetili značaj programa kinematografije u fokusu, koji je, kako kaže, „apsolutno potreban festivalu“.
„Ovaj program može ljudima da skrene pažnju ne samo gde je konkretna kinematografija u času kad se realizuje nego i kako se razvijala. Mnogo slovenačkih glumaca igralo je u filmovima snimljenim u Srbiji, mnogi naši veliki reditelji, kao recimo Žika Pavlović, radili su za slovenačku kinematografiju. Došli smo, naravno, i do toga da u toj kinematografiji ima autora koji zaslužuju našu punu pažnju i odlučili smo da dodelimo jednu specijalnu nagradu, koju je na moju ogromnu radost dobila Milena Zupančič, jedna apsolutno velika jugoslovenska glumica bez obzira na to što se ona više opredeljivala prema pozorištu“, ističe Zelenović.
On veruje da će ovakve novine na festivalu postati deo njegove tradicije.
„Ne znamo šta ćemo dalje izmisliti ali i ovako postavljen festival je manifestacija sa koje, kao i ranijih godina, niko neće otići nezadovoljan“, smatra Zelenović.
On dodaje da je bio protiv onlajn izdanja festivala jer je za njega film veliko platno u bioskopskoj dvorani i sa publikom.
Filmovi kojima se raduje na predstojećem Paliću su Prirodno svetlo Demeša Nađa o kome je, kako kaže, čuo „najzanimljivije stvari“, Dnevnik iz Gvantanama i Grip Petrovljevih Srebrenikova.
„Dosta zanimljivo mi izgleda činjenica da je Milutin Petrović napravio film Nečista krv, greh predaka, u odnosu na njegov raniji opus. Sad se bavi jednom tradicionalnom temom ali kažu ljudi koji su videli, da je to ispalo jako dobro. Kao i svaki festival čeznemo da imamo svetsku premijeru i raduje me da će to biti domaći film. S tim u vezi ne samo da sam znatiželjan nego i mnogo očekujem“, zaključuje Radoslav Zelenović.
Unutrašnje ostrvo
Iz selekcije programa Paralele i sudari koju je i ove godine realizovao Nil Jang, Miša Mogorović preporučuje dva lična favorita. „Azerbejdžanski Unutrašnje ostrvo reditelja Rua Hasanova, koji je za ovaj film nagrađen na Filmskom festivalu u Sarajevu prošle godine. Reč je o veoma interesantnom autoru mlađe generacije, a film Unutrašnje ostrvo inspirisan je istinitim događajem od koga Hasanov razvija veoma emotivnu filmsku priču. Moja druga preporuka je Noćna smena koji je režirao Reinis Kalvinš, dobitnik nagrade za najbolje debitantsko ostvarenje na Nacionalnom filmskom festivalu u Letoniji.
U međuvremenu
Nalazimo se u jednom čudnom kinematografskom među-periodu, među-vremenu. Iza nas je nekada postojeći kinematografski red stvari po kojem je deo produkcije išao u komercijalnu distribuciju, onaj drugi na festivalsku prezentaciju da bi se potom odvijala njihova eksploatacija u različitim ekranskim medijima, kaže Nenad Dukić odgovarajući na pitanje Danasa koji izazovi su bili pred njim, kao selektorom Festivala, imajući u vidu specifičnost i osetljivost trenutka u kome živimo. On posledice pandemije vidi i u tome što se zatvaraju bioskopi, što se festivali otkazuju ili odvijaju online. „Mnoge platforme su iskoristile situaciju pa su ustanovili čak svoje online festivale. Ne želim da verujem da će bioskopi početi da odumiru i da će nastati online svet pokretnih slika, što bi polako počelo da obesmišljava i samu instituciju filmskog festivala kao mesta gde se na nekoliko nivoa odvija komunikacija na relaciji sineasti – filmsko delo – publika – kritika – publicitet – filmska javnost“.
Takmičarske selekcije
Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica čini 12 evropskih filmova. Na programu će se naći Dnevnik iz Gvantanama britanskog reditelja Kevina Mekdonalda, sa dvostrukom oskarovkom Džodi Foster u glavnoj ulozi, i Plavi cvijet hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste. Tu su i tri filma koji su ove godine u glavnom takmičarskom programu Kanskog filmskog festivala – Frens Francuza Bruna Dumona, Gripa Petrovljevih Rusa Kirila Serebrenikova i Najgora osoba na svetu norveškog reditelja Joakima Trira, koji ovim filmom zaokružuje Oslo trilogiju. Na programu su i Čisto ljudski makedonskog reditelja Igora Ivanova, Prirodna svetlost Mađara Deneša Nađa koji je ove godine dobio Srebrnog medveda na Berlinalu za najbolju režiju, Čuvar brata svojega turskog reditelja Ferita Karahana i Kopilot nemačke rediteljke Ane Zohre Berahed, koja je bila u selekciji Panorama ovogodišnjeg Berlinala. Publika će videti i Nečistu krv – greh predaka Milutina Petrovića, koji će na Paliću će imati svetsku premijeru, kao i filmove Ja nikada ne plačem Pjotra Domalevskog iz Poljske, i Vojvoda britanskog reditelja Rodžera Mičela.
U takmičarskoj selekciji programa Paralele i Sudari biće prikazani filmovi Dečak ruskog reditelja Vitalija Akimova, litvanski film Đavo nema mira u režiji Zefira Morelsa i Albana Mersijea, U ogledalu letonske reditelje Laile Pakalnine, Furija Petra Ristovskog, Prolećna pesma Natalije Avramović, Suton mađarskog reditelja Balinta Biroa, Jaruga mađarskog reditelja Krasnahorkaia Balaža, Duga crnogorskog reditelja Aleksandra Vujovića, Noćna smena Reinisa Kalvinša iz Letonije, Časovi nemačkog bugarskog reditelja Pavela G. Vesnakova, Unutrašnje ostrvo Ru Hasanova iz Azerbejdžana, Šta vidimo kad pogledamo u nebo gruzijskog reditelja Aleksandra Koberidžea, Branka mađarskog reditelja K. Kovača Akoša, Nun of your business hrvatske rediteljke Ivane Marinić Kragić, Tabija Igora Drljače u kanadsko-bosanskoj koprodukciji, Duhovi turske rediteljke Azre Deniz Okjaj, i Parket ruskog reditelja Aleksandra Mindadzea.
Slovenija u fokusu
U okviru selekcije Slovenija u fokusu publika će videti ukupno 12 ostvarenja iz ove zemlje: Neću da budem luzerka, Pođi sa mnom, Ne zaboravi da dišeš, Korporacija, Bik, Ona lovi, Marsova luka, Muzika je vremenska umetnost: LP film Laibach, Odlaženje, uključujući i tri dokumentarca: Istorija biciklizma, Nerazdvojni i Rešetari sa Crvenog krsta.
Milena Zupančić, ovogodišnja dobitnica počasne nagrade Aleksandar Lifka za doprinos regionalnoj kinematografiji, jedna je od najznačajnijih jugoslovenskih glumica. Za ulogu u filmu Idealist (1976) nagrađena je Zlatnom arenom u Puli i priznanjem arica Teodora na glumačkom festivalu u Nišu, a popularnost je utvrdila ulogama u filmovima Novinar (1979) i Dečko koji obećava (1981). Osvojila je čak šest Sterijinih nagrada u Novom Sadu i najnagrađivanija je jugoslovenska glumica na ovom pozorišnom festivalu. Bila je prvakinja ansambla ljubljanskog Slovenskog narodnog gledališča – Drama, igrala na skoro svim slovenačkim i pozorišnim scenama Jugoslavije i radila aktivno za UNICEF punih 11 godina. U njenu čast biće prikazan film Svaka dobra priča je ljubavna priča, kao posebna projekcija, 14. jula na Gradskom trgu. Tokom festivala biće održan i Okrugli sto sa temom Dometi savremene slovenačke kinematografije, kojim će rukovoditi Ivana Kronja i Dragomir Zupanc, uz učešće predstavnika festivala, filmskih centara, autora i producenata slovenačkih filmova.
Novi evropski dokumentarni film i Eco Dox
Selekcije Novi evropski dokumentarni film u okvir Palićkog festivala nudi najbolje dokumentarce s evropskog kontinenta, kao i Eco Dox, program baziran na dokumentarnim ostvarenjima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine. Selektor oba programa je Igor Toholj. U prvoj selekciji biće prikazani Antigona – kako se usuđujemo! slovenačkog reditelja Janija Severa,Felinopolis italijanske rediteljke Silvije Đulijeti, letonsko-češka produkcija Gorbačov. Raj u režiji Vitalija Manskog, španski film Interegnum u režiji Fernanda Gomez-Lune i Sezara Soute Vilanove, i Nova smena češkog reditelja Jindriha Andrša. „Autori aktuelnih evropskih dokumentaraca su itekako zapitani nad današnjom Evropom i upozoravaju – da je tranzicija istočnoevropskih društava u neoliberalni kapitalizam poprimila karakter parodije, današnji hibridni politički sistemi i likovi koji u njima figuriraju ne ulivaju poverenje, a da vrednosti do kojih držimo umnogome zahtevaju preispitivanje i reinterpretaciju, baš kao i dekodiranje antičkih mitova na čijem razumevanju počiva evropska kultura. Sa druge strane, neki autori nude intimistički, epistolarni pogled na ljudsku komunikaciju tokom pandemijskog lokdauna, kao kreativni odgovor ili poetičnu terapiju posledica strašnog šoka koji je potresao čovečanstvo“, objašnjava ukratko ovu selekciju Toholj.
Eco Dox predstavlja Algoritamsko ostrvo gruzijske rediteljke Tekle Aslanišvili, Ptice Amerike američkog reditelja Krega Lukasa, poljsko ostvarenje Kovid-19: Svet u opasnosti Jaroslava Jabrzika i Lukaša Rasinskog, Voda života češkog reditelja Pavela Boreckija, Supa od jastoga španskog reditelja Pepea Andreua, Metaplazma: slučaj ptica Nemanje Babića, Obično čudo – Stublaja Branka Lazića, Lični život rupe češkog reditelja Ondreja Vavrečke, i Ukradena riba poljske rediteljke Gošije Južake.
Prateći program
Publika na Paličkom festivalu uživaće i u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima. Ove godine prvi put se organizuje radionica festivalske mreže MIOB (Moving Images Open Borders) za blogere, vlogere i influensere. Na ovaj način FEF prati i savremene trendove u medijskom praćenju festivala, istovremeno se obraćajući novoj i mladoj publici, koja se tek upoznaje sa širinom i bogatstvom evropskog autorskog filma. Radionicu filmske kritike vodiće Nil Jang, selektor programa Paralele i sudari i Mladi duh Evrope. Obrazovni program Kako se gleda film – mala škola bontona je radionica namenjena deci osnovnoškolskog uzrasta od 10 do 15 godina, posvećena audiovizuelnoj kulturi i umetnosti. Na festivalu će biti promovisane knjige Neda Arnerić: Od sna do jave, i natrag Tatjane Nježić i Glogi Aleksandra Đuričića o Nebojši Glogovcu. Program posvećen izdavaštvu zaokružuje predstavljanje antologije Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja istaknutog filmskog stvaraoca Slobodana Šijana.
U Abaziji će tokom festivala nastupiti sastavi Gordanov bluz ghetto, Perpetuum Mobile, E-Play, Nafta i drugi. U okviru projekta Panona Net, u saradnji sa Gradom Vukovarom, Otvoreni univerzitet Subotica organizovaće dve radionice kreiranja grafita na platnu. Jedan od pratećih programa biće i panel diskusija Koncept upravljanja otpadom u Subotičkom regionu i Zelena agenda EU za Zapadni Balkan, u skladu sa orijentacijom Festivala evropskog filma Palić da tematizuje pitanja od značaja za životnu sredinu, i naročito Palićko jezero.
