Лесковачки културни центар отворен је 10. октобра 1981. године. Зграда у којој је смештен, у центру града, проглашена је спомеником културе 2002. године. Састоји се од комплекса вишенаменских просторија укупне површине 1.180 м2. Ово здање, познато као Палата Калодерма, подигла су 1926. године браћа Влајчић као управну и производну зграду фабрике сапуна, козметике и парфимерије „Јован Влајчић и синови“. У част чувених индустријалаца и родоначелника хемијске индустрије код нас, у Лесковачком културном центру је децембра 2019. године откривена спомен плоча. Овом догађају присуствовали су потомци Јована Влајчића и његових синова Петра, Милана и Тодора, из целог света.
Након Другог светског рата зграда је коришћена за потребе фабрике „Невена“, затим као читаоница, па продавница, а од 1981. се у њој налази Дом културе младих, данашњи Лесковачки културни центар.
Лесковачки културни центар реализује програме у свим областима културе и уметности. Организатор је значајних манифестација, као што су Октобарски ликовни салон, Мајски ликовни салон, Ликовна колонија Власина, Фестивал аматерске позоришне режије ФАПОР, Међународни фестивал и летња академија музике Стрингс, Фестивал сценских минијатура, Самит фотографа екс Југославије, серијал трибина „У крупном плану“, часопис Наше стварање и др. Свакако највећи значај има Лесковачки интернационални фестивал филмске режије „Лајф“, који од оснивања 2008. године далеко превазилази локалне оквире и има углед у целом региону. Овај фестивал, који је најзначајнији културни догађај у граду, сваке године у септембру окупља најзначајније ствараоце из света филма са простора некадашње Југославије. Учесници фестивала били су најзначајнији филмски уметници, међу којима су Емир Кустурица, Лордан Зафрановић, Пуриша Ђорђевић, Горан Марковић, Слободан Шијан, Боро Драшковић, Столе Попов, Раде Шербеџија, Мики Манојловић, Драган Николић, Лазар Ристовски, Милена Дравић, Мира Бањац, Богдан Диклић, Милош Биковић, Горан Богдан, Миша Радивојевић, Љубиша Самарџић, Светозар Цветковић, Тихомир Станић, Анита Манчић, Аница Добра, Драган Бјелогрлић, Славко Штимац, Тања Бошковић, Горан Паскаљевић, Радослав Зеленовић и многи други. За беспрекорну организацију овог фестивала Лесковачки културни центар добио је Октобарску награду града Лесковца 2017. године, а наредне године то високо признање добио је и уметнички директор фестивала редитељ Дарко Бајић.
У оквиру Лесковачког културног центра раде Ансамбл народних игара и песама „Абрашевић“; ДрАматери; школа глуме; школа цртања и сликања и музичка радионица.
Културни центар има изванредну сарадњу са водећим институцијама културе, науке и образовања у земљи и појединим у иностранству. Међу њима су Српска академија наука и уметности, са којом је 2018. године реализована врхунска изложба „Уметничка збирка САНУ – ликовни уметници академици“; Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“, са којим је приређена изложба лесковачких и бугарских уметника „АртНет“, у оквиру истоименог међународног пројекта; а потом је организована манифестација „Дан српске културе и спорта – Лесковац поздравља Софију“. Запажена сарадња остварена је и са Галеријом савремене ликовне уметности у Нишу, Галеријом „Милан Коњовић“ у Сомбору, Центром за културу „Вук Караџић“ у Лозници, Аустријским културним форумом у Београду, Француским институтом у Нишу и Београду и страним амбасадама у нашој земљи.
Лесковачки културни центар последњих година важи за једну од најреспектабилнијих установа културе у нашем окружењу. Ценећи врхунске резултате, кадровске и техничке потенцијале институције, Министарство културе и информисања Републике Србије, у оквиру пројекта „Градови у фокусу 2018“, определило је 6 милиона динара за реконструкцију и адаптацију хола у приземљу. Потом, 2021. издвојена су средства у износу од три милиона динара за адаптацију некадашње Мале галерије, односно Салона књига, где је сада смештен Дигитални културни центар, опремљен најсавременијом техником и намењен младима.
Планови Лесковачког културног центра су да у наредном периоду реконструише летњу башту, изванредан амфитеатарски простор капацитета 1200 седишта, са једном од најакустичнијих позорница у Србији, који је много година раније био центар окупљања значајних уметника из свих области културног стваралаштва. Реконструкцијом и адаптацијом летње баште добићемо биоскоп на отвореном, што ће још више унапредити филмски фестивал „Лајф“ и омогућити реализацију различитих програма у новом простору са савременом инфраструктуром, који ће моћи да прими највећи број публике у граду.
ИНФОРМАТОР О РАДУ ЛЕСКОВАЧКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ЗА 2022. годину:
https://informator.poverenik.rs/informator?org=LbRwquKmfxxmnWYCg
