Ватромет изнад Народног позоришта у Лесковцу, емотивни говори госпође Кристине Паскаљевић, супруге Горана Паскаљевића, као и његових сарадника и пријатеља, први лауреат Отиска Горана Паскаљевића – редитељ Владимир Перишић, дефиле познатих на црвеном тепиху и одана публика Лесковачког интернационалног фестивала филмске режије, обележили су почетак 17. LIFFE-a.
.
Госпођа Кристина Паскаљевић уручила је новоустановљену награду Отисак Горана Паскаљевића, рад уметнице Нине Недић: „Није ми лако вечерас, јер је на данашњи дан, пре тачно четири године, Горан преминуо у Паризу. Баш тог дана је требало да на овом Фестивалу прими награду. Ипак сам срећна и изнад свега веома дирнута што сам вечерас са вама, да доделимо прву награду која носи Гораново име Отисак Горана Паскаљевића. Важно ми је да постоји повезница између његовог дела и дела нове генерације и да на тај начин он настави да буде присутан у кинематографском стваралаштву. Ова жеља се вечерас остварила захваљујући LIFFE-u и граду Лесковцу.“
.
Лауреат Отиска Горана Паскаљевића редитељ Владимир Перишић: „Одрастајући током 90-тих година прошлог века, у метастази југословенског друштва и кинематографије, ја сам свој редитељски пут потражио у Француској, а своју филмску породицу у филмовима послератног модернизма 60-тих, оним које је Антониони звао модернизам без бицикла, за које је форма понекад била битнија чак и од живота . Али никада нисам престао да осећам вредност и жељу да припадам великој југословенској кинематографији, чији је Паскаљевић један од најистакнутијих стваралаца, а која је дошла из неореализма са бициклом. Наравно, мислим на „Крадљивце бицикла“ Виториа Де Сике и Цезара Заватинија, за које знам да су посебно били важни Горану, јер ми је о њима причао у једном нашем врло стварном и врло кратком сусрету почетком 2000-тих, на фестивалу у Берлину. За те ауторе, као и за Горана, људско саосећање за мале и обичне људе, за понижене и увређене, било је важније од сваке форме. Тих, али дубок смисао за опсервацију, разумевање и љубав за парије, за друштвено одбачене, обојене саосећањем, топлим хумором прашке школе и Милоша Формана, карактеристични су за све Паскаљевићеве филмове. Њима је допринео да југословенски филм добије своје место у светској кинематографији и по том отиску ћемо га заувек памтити. Част ми је да сам добитник ове награде, још веће ми је задовољство да је она установљена. Хвала Кристина, хвала Фестивалу.“
.
Члан Уметничког савета Мирољуб Вучковић: „Ми смо желели да награду Отисак Горана Паскаљевића, траг Горановог талента, духа и човекољубља понесе аутор са простора бивше Југославије, не да бисмо славили некога ко ради филмове као што их је радио Горан Паскаљевић, већ да подржимо таленат, искреност, човекољубље и светско присуство младог човека, и да награда буде ветар у леђа редитељу или редитељки. “
.
Свечано отварање, којем су присуствовали државни секретар у Министарству културе Дејан Антић, глумци Нада Блам, Марија Вицковић, Хана Селимовић, Кристина Гаврић, Душанка Стојановић Глид, Милош Влалукин, продуцент Небојша Гарић, селектори програма, чланови жирија и бројне званице из културног живота града Лесковца, обележиле су и балетске нумере на филмске теме чланова Позоришта на Теразијама и водитељ програма глумац Небојша Дугалић који је прочитао писмо велике глумице Мире Бањац: ‘’ Радила сам са Гораном Паскаљевићем пет филмова и то је можда један од најбољих делова моје каријере. Горан је на снимањима био тих, благородан, али је увек знао шта хоће и што је најважније умео је то да објасни глумцима. Последњи пут смо сарађивали на филму „Буре барута“. Била је то мала улога, али мени је пуно значило то што ми је тада рекао да воли кад ме има у свом филму.
.
Горан је волео своје глумце, а мени је и изван филма био пријатељ. Дружили смо се кад год смо за то имали прилику, а сећам се да је био јако срећан када сам га ономад водила на моју Тису. Обећао је да ће поново доћи, али нажалост, није му се дало.
.
Веома сам захвална његовој жени, Кристини, што је била уз Горана до краја његовог живота, као његова велика љубав, професионално и приватно његова десна и лева рука. Сјајна жена.
.
Знала сам и Горановог сина Владу, јављао ми се из Америке, хтео је да снима са мном, али то се, нажалост, сплетом околности, није догодило.
.
Горан Паскаљевић је прожео мој живот и као редитељ и као диван човек и за сва времена је остао у мојој души и сећању.’’
.
Са сцене се публици и гостима обратио и глумац Никола Ристановски: “Са Гораном сам, нажалост, радио само један фллм, 1998. године, „Буре барута“. И морам признати да се ја Горана не сећам и нема већег комплимента за редитеља. Сећам се енергије, сећам се разумевања. Пренео је на мене све прелепе емоције Формана и Менцла, тај дух, смисао за хумор, топлину, поглед на малог човека који има велики космос у себи. Био је отворен према животу, пун разумевања и имао је смисао за тренутак, имао је отисак.“
.
Званице и публику на свечаном отварању је поздравио и градоначелник Лесковца др Горан Цветановић: ’’ Желим свима да уживају у празнику филма и културе у Лесковцу, гостима да се осећају као код своје куће, да заједно славимо уметност, рад и сарадњу. С тим у вези, од ове године Лесковачки интернационални фестивал филмске режије је са госпођом Кристином Паскаљевић, установио награду Отисак Горана Паскаљевића, инпирисану нашим и светским редитељем. Горан Паскаљевић био је и остао, како назив једног његовог филма каже, “Анђео чувар” доброг филма и правих вредности, и ова награда нас на то подсећа. Новчани део награде у износу од 300.000,00, у пођеднаком износу, дају госпођа Кристина Паскаљевић и Град Лесковац.’’
.
Фестивал је свечано отворио глумац и члан жирија Ирфан Менсур: ’’Филм „Чувар плаже у зимском периоду“ је мој први филм, а не како негде пише да је мој други филм. Горан ми је понудио улогу. После три дана сам добио понуду велике, светске продукције за један филм. Рекао сам то Горану и он је рекао: „Чекам те.“ Снимио сам „Атентат у Сарајеву“ и одмах након тога почео да снимам „Чувар плаже у зимском периоду“ и зато је то у мом срцу први филм који сам урадио и први филм у коме сам почео да се бавим глумом. Брзо након тога смо снимили и „Пас који је волео возове“.“
.
За крај свечаног отварања – звуци квартета хармоника и музика из филма ‘’Чувар плаже у зимском периоду’’, уживо на сцени, а затим су се претопили са музиком са филмског платна уводећи публику у биоскопски мрак и свет филма.
Фото: Марко Јоцић
