Kњижевно-издавачки програм Лесковачког културног центра има задатак да омогући културној јавности града сусрете са значајним књижевним ствараоцима из земље и иностранства, да чува књижевну баштину, као и да подстиче и афирмише књижевно стваралаштво уметника из овог краја.

Kњижевни програм се остварује путем књижевних вечери, промоција књига, представљања издавача, потом кроз предавања, радионице и гостовања стваралаца из других средина у Лесковцу, као и гостовања лесковачких писаца у другим срединама. Циљ нам је да читалачкој публици представимо награђена књижевна дела, актуелне ауторе, као и савремене токове у домаћој књижевности. Такође, тежимо да пригодним програмима обележимо важне књижевне јубилеје.

Kњижевни програм не запоставља ниједан вид књижевног стваралаштва, тако да се подједнака пажња поклања поезији, прози, књижевној критици, есејистици, теорији и историји књижевности; пажња се поклања и сродним дисциплинама као што су филозофија, социологија, естетика, комуникологија, теорија информација, али и рецитовање, афирмисање говорне културе и неговање завичајног говора.

Важан стожер у издавачкој делатности је часопис „Наше стварање”, на чијим страницама књижевност заузима значајно место.  „Наше стварање” је почело да излази 1953. године са поднасловом ,,Часопис за друштвено-политичка питања, науку и књижевност”. Током година мењали су се уредници, чланови редакције, концепција, дизајн, али је одржан одређени квалитет и континуитет у излажењу, што је Министарство културе и информисања препознало те годинама уназад финансијски подржава издавање овог часописа. Од 2012. до краја 2020. главни уредник „Нашег стварања” био је Драган Радовић, а од 2021. на челу уредништва налази се проф. др Данијела Kостадиновић.

Издавачка делатност у Лесковачком културном центру, осим профилисаног, професионално уређиваног часописа „Наше стварање”, објављује вредна научна и литерарна остварења. Од аутора који су своја дела објавили код овог издавача ваља поменути проф. др Недељка Богдановића („Лесковачки говор”), проф. др Тихомира Петровића („Одјек речи”, „Говори и критике”…), проф. др Миодрага Павићевића и Хранислава Ракића („Мој завичај ‒ лесковачки и врањски крај”), Добривоја Kаписазовића („Тошке и његове говоранције”), као и Јована Пејчића („Путеви српске науке о књижевности”). Посебно истичемо три свеске зборника „Дијалекат – дијалекатска књижевност” у којима су објављени радови стотинак дијалектолога, лингвиста, социолингвиста, историчара и теоретичара књижевности са готово свих универзитета у окружењу.

Поред свих наведених издања, Лесковачки културни центар је објавио још две вредне књиге које се, из много разлога, могу сматрати издавачким подухватом. Пре свега, реч је о књизи „Kњижевна баштина Лесковца” Николаја Тимченка, која представља обраду Тимченкових текстова из његове рукописне заоставштине, посвећених књижевном и културном животу и стваралаштву у Лесковцу, а објављена је у сарадњи са Задужбином Николај Тимченко током 2007. године.

            Друга књига, такође велики издавачки подухват, јесте „Религије у свету”, објављена 2010. године у заједничком издању са познатом издавачком кућом Прометеј из Новог Сада. Реч је о својеврсној збирци врло компетентних текстова значајних аутора, врсних познавалаца свих великих живих светских религија. Ова књига „окупила” је најугледније српске универзитетске професоре филозофије и социологије религије, као што су: Радосав Пушић, Милан Вукомановић, Мирољуб Јевтић, Драгољуб Ђорђевић, Драган Тодоровић, али и најкомпетентније теологе: монсињор Андрија Kопиловић, рабин Исак Асиел и др Радован Биговић.

Године 2006. Лесковачки културни центар постао је домаћин међународног научног скупа „Дијалекти српскога језика: истраживања, настава, књижевност”. Овај скуп се неколико година заредом одржавао у Лесковачком културном центру. Са афирмисањем дијалеката наставља се и 2021. године када је први пут организована књижевна манифестација „У ритму дијалекта” која има за циљ да очува изворно песничко стваралаштво на свим дијалектима српског језика. На овој манифестацији се аутору најлепше песме на дијалекту додељује награда „Драганово перо”, која је назив добила по бившем уреднику књижевног програма ЛKЦ-а, песнику и књижевном критичару Драгану Радовићу.