У оквиру 18. Лесковачког интернационалног фестивала филмске режије одржан је разговор са редитељем Игором Безиновићем, поводом његовог филма „Фиуме о Морте!”, који је на Фестивалу приказан ван конкуренције.
У овој докудрами становници данашње Ријеке реконструишу и оживљавају догађаје из Д’ Анунцијеве окупације града 1919–1920. године. Кроз духовите приказе историјских сцена, филм комбинује документарни реализам и комедију, истражујући политичке и друштвене напетости тог времена, али и људске реакције, страхове и амбиције уклопљене у необичну историјску драму. „Габријеле Д’Анунцио је презанимљив филмски лик. Ја сам га дефинирао као Џокера из Бетмена. Врло интелигентан,духовит и јако злокобан. Међутим, оно што сам знао је да не желим радити филм о главном јунаку. Ја сам знао да желим радити филм о мом граду као главном јунаку, а ту исто имам једног доброг главног јунака јер је град Ријека сам по себи исто град јако богате прошлости.И филмичан је. Једноставно су та два некако комплементарна главна јунака Д’Анунцио и Ријека лијепо заиграли, Осим тога, Д’Анунцио је оставио јако, јако пуно фотографија и снимака из периода окупације, тако да је и то нешто што чини филм филмичним, јер већ у старту смо имали некакву визуалну базу на коју смо се могли ослонити.”
На питање да ли је размишљао да сними играни филм са овом темом, Игор Безиновић је рекао: „Не бих ја то знао направити, нити би ми дошла инспирација да то направим. Оно што мене пали у мом раду је тај неки момент непредвидљивости и work in progress у којем се филм цијело вријеме адаптира овисно о околностима које ми се отварају. Тај момент да направим један фиксни сценариј и онда да направим егзекуцију тога. Никад у животу такав филм нисам снимио. Можда сам док сам био на Академији сам тако радио, али онда кад сам нашао неки свој начин изражавања, то ми је престало бити занимљиво.”
Рад на филму „Фиуоме о морте!” трајао је дест година. „Ја сам први пут добио средства за развој сценарија 2015. године, и кад сам кренуо у њега, нисам имао идеју да ће он бити оволико амбициозан. Знао сам да ће бити комплициранији сигурно од мојих претходних филмова. Мој кратки филм „Излет” је практички герилски филм у успоредби с овиме, али сам хтио тај некакав момент гериле задржати И у овом филму, да се осјети и даље та нека спонтаност.“
Филм је приказан на фестивалима широм света: „Најдаље сам био у Мексику на филмском фестивалу и био сам на Тајвану. Где год је приказиван филм је био crowdpleaser, јер је то тип филма који се збиља може свидјети тајландској студентици и мексичком пензионеру. Збиља није била интенција да радим такав филм, али се десило и ја мислим да смо успјели из два разлога: један је хумор, мислим да људи воле иронију, поготово спрам људи на позицији моћи и то је оно што радим у овом филму, а други разлог је то што људима фале приче о колективима. Ја сам радио филм “Блокада” о студентским блокадама у Загребу. Радио сам филм „Излет” који говори о распаду једног колектива. Ријеку сам третирао као некакав колектив и мислим да су људима данас у том хипер индивидуализираном друштву, капиталистичком у којем се сватко мора бринути само за себе, збиља потребне приче о томе да су људи једни другима пријатељи и да су солидарни и то се људима једноставно свиђа.”
„Осмог фебруара 2025. године у Арт кину Ријека, дан након што смо примили награду у Ротердаму, био је један од најљепших дана у мом животу. Зато јер сам долазио из Ротердама и већ се прочуло да смо добили награду и сви судионици су заправо доживљавали ту награду као своју. Што је била најљепша ствар. Имали смо двије пројекције једна за другом, јер нису сви стали у кино. Рецимо да сам слетио у Хрватску и зове ме новинар Радио Ријеке. Док возимо за Ријеку, он ме зове, ливе се јављам: Ево, ја долазим, вечерас премијера.” Десесио се неки хајп у граду. И није трајао само један дан, него су људи стварно континуирано почели долазити у кино и филм је постао најгледанији филм у повијести Ријеке и у повијести Хрватске, тако да је само у Ријеци филм погледало двадесет тисућа људи. Људи ми често кажу да су освијестили што за њих значи бити Ријечанка или Ријечанин, да им је филм помогао да разумију себе и своју прошлост. То ми је лијепа награда.”
Подсећамо да је Игор Безиновић овогодишњи добитник награде Отисак Горана Паскаљевића на 18. LIFFE-у.
Разговор је водио филмски критичар Зоран Јанковић.
Фото Марко Цветковић
