Redovna Konferencija reditelja održana je danas na 14. Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije u Leskovačkom kulturnom centru, a na njoj su učestvovali: reditelj Darko Bajić, umetnički direktor LIFFE-a, hrvatski reditelj Hrvoje Hribar, član novog Umetničkog veća LIFFE-a i nekadašnji direktor HAVC-a, slovenački reditelj Klemen Dvornik, predsednik Udruženja evropskih filmskih reditelja (FERA) i putem video-linka: Stefan Đilineo, direktor UFUS AFA Zaštite, i reditelji: Srdan Golubović, Srđan Dragojević, Darko Lungulov i Miloš Škundrić

Tokom konferenciji reditelja bilo je reči o nekoliko važnih tema o položaju reditelja i statusu poštovanja autorskih prava filmskih stvaralaca a učesnici su izrazili veru da reditelji mogu da ostvare profesionalni rad i svoju egzistenciju. To će se postići uvođenjem reda u oblasti poštovanja kolektivnog ostvarivanja autorskih prava i naplate naknade rediteljima za eksploataciju njihovih filmova.

Umetnički direktor LIFFE-a Darko Bajić ukazao je da se ovo može ostvariti uvođenjem kodeksa, standarda i kvota za prikazivanje filmova.

"Poštovanje kodeksa podrazumeva profesionalizaciju i standardizaciju ugovora čime se rediteljima omogućava da se profesionalno bave poslom. To znači i ponovno uvođenje u ugovor procenta koji pripada reditelju od prodaje filmskog dela. Potredno je sprovesti audio i vizuelnu standardizacija za prikazivanje filmova u bioskopima i na TV. Uz to je vezana akcija za digitalitaciju, rekonstrukciju i remastering filmske slike uz obaveznu konsultaciju sa profesionalcima, direktorima fotografije. Kada je o kvotama reč, tu govorimo u procentu igranih, dokumentarnih i animiranih filmova koji se prikazuju na televizijama", objasnio je Bajić.

Reditelji Hribar i Dvornik upoznali su srpske kolege sa situacijama u Hrvatskoj odnosno Sloveniji, kao članicama EU gde kvota za prikazivanje evropskog što uključuje i domaći film iznosi 51 posto televizijskog programa. Dvornik je rekao da EU sve reguliše direktivama, a da članice EU onda zakonima uređuju ovu oblast u svojim zemljama. Hribar je rekao da tek sada predstoji borba EU sa strimerima sa sedištem van Evrope, poput Netfliksa, koji bi minimum 30 posto svoje ponudi trebalo da odvoje za evropski film. Dodao je da poštovanje autorskih prava rediteljima osigurava postojanje i da treba da razmenjujemo iskustva i tehnike za ostvarivanja naknade.

O položaju filmskih autora, kao i značajnim pomacima koje je po tom pitanju uradila organizacija UFUS AFA Zaštita, govorio je direktor Stefan Đilineo:

"Veoma je važno da smo uspeli da dobijemo dozvolu za dobijanje naknade za autore čiji se filmovi ili TV serije prikazuju na kablovskim televizijama. Autori su dobili prve tantjeme za 2018.godinu, da bi u toku ove godine bili isplaćeni za 2019., a do kraja godine i za 2020. Po našem zakonu autorima se smatraju: reditelji, scenaristi, direkotri fotografije i glavni animatori u slučaju da je reč o animiranom filmu. Ovim putem bih pozvao sve autore da nam se jave, potpišu ugovore i tako budu u mogućnosti da dobiju tantjeme za ostvarenja emitovana na kablovksim televizijama."

Ukazano je da je neophodno edukovati reditelje koja su njihova prava, pa je reditelj Srdan Golubović pozvao reditelje da se ne odruču svojih autorskih prava i dok se sve autorski-pravno ne uvede u sistem, UFUS AFA Zaštota je otvorena za reditelje, da pruže savet, pravnu zaštitu i pomoć.

Hribar je podsetio da još nije utvrđen način kako od platformi potraživati naplatu autorskih prava, kao i da bi takvi servisi, poput Amazona, Netfliksa ili HBO-a trebalo obavezati da deo procenta uplaćuju za finansiranje produkcije. Srđan Dragojević je na primeru svog filma "Rane" izneo primer da nije isplaćen za rediteljski posao već je dobio ststus producenta a prvi novac za taj film dobio je tek mnogo godina kasnije kada mu je isplaćena naknada za repriziranje filma na televiziji.

Izneta je inicijativa da ministarstva kultura država regiona ubrzaju digitalizaciju i stvore posebne fondove za finansiranje digitalizicije filmova i time nas učine reprezentativnijim na evropskom tržištu a pre svega na evropskoj kulturnoj sceni. Time će regionalni filmovi biti vidljivi na evropskoj i svetskoj sceni, ali i na ovom kulturnom prostoru. Iskustvo govori da poslednje dve decenije, iako je došla nova tehnologija, digitalizacija i remastering u regionu je u velikom zaostatku za evropskim zemljama.

Izneta je zajednička akcija za prikazivanje filmova regiona ne samo na televizijama i servisima u regionu nego i u Evropi i svetu, čime će biti obezbeđeno veliko jedinstveno tržište koje će biti sastavni deo tržišta Evrope.

Konferencija reditelja 02

FOTO: Fadil Šarki