Мухарем Баздуљ, награђивани писац, новинар и преводилац, гостовао је у Лесковачком културном центру 12. марта у програму насловљеном "Квадратни корен из живота - разговор о књизи и нечему још". Баздуљ објављује књижевне и публицистичке текстове у листовима и часописима у Србији, Босни и Херцеговини и земљама у окружењу.

Редовно пише за сарајевско Ослобођење, београдску Политику и магазин Недељник. Пре најновијег, Квадратног корена из живота, објавио је седам романа, пет књига прича, три књиге колумни, две књиге есеја и једну књигу сонета. Нјегови романи објављени су у преводима на енглески, немачки, пољски, бугарски и македонски језик. Поједине приче и есеји преведени су на петнаестак језика. 

Добитник је престижних признања међу којима су награда листа Данас "Станислав Сташа Маринковић" за новинарску храброст и истраживачко новинарство, награда "Богдан Тирнанић" Удружења новинара Србије за најбољи коментар и награда за најбољег новинара у штампаним медијима у Босни и Херцеговини коју додељује Друштво новинара БиХ. Међу делима која је превео на енглески језик су изабране песме ирског нобеловца В.Б. Јејтса и књига преписке Алена Гинсберга и Джека Керуака.  

Квадратни корен из живота биланс је једног давног путовања и једне нестале земље након што хиљаде километара прохује и године се слегну. Овај роман о судбини појединца у историјском контексту почиње стиховима Тома Вејтса, Тина Ујевића, као и Джонија Штулића "Свиће иза тмурних облака, ново вријеме тражи старог човјека". Издавач романа, београдска Лагуна, истиче да се ово штиво брзо чита и дуго памти. 

Писац напомиње да је реч о роману из савременог живота, бави се човеком који са навршене 53 године у специфичној животној ситуацији прави неку ревизију свог животног пута. 

"Мене је примарно занимало искуство тог човека који деведесетих година прошлог века живи у Београду и не може да посматра рат који се паралелно дешава у Босни као нешто што га се не тиче, зато што је породично и животно везан за тај простор. Мени је било занимљиво, пошто сам ја док је рат трајао живео у Босни, све до пре неколико година, и једно од мојих открића након што сам дошао да живим у Србији је да се људи овде суштински деле на оне који су имали осећај да их се тај рат нешто тиче, и оне којих се тај рат уопште не тиче. И онда ми је постало јасно да су људи који су тај рат доживљавали лично морали да се осећају отуђено. У том смислу, покушао сам да испричам причу некога ко живи у средини која није директно захваћена ратом, али тај рат дубоко утиче на све што се њега тиче".

Говорећи пред многобројном публиком у Лесковачком културном центру и о новој књизи и о многим другим темамама, Баздуљ је одбацио поређење из публике са нашим нобеловцем Андрићем, засновано на чињеници да су оба писца рођена у Травнику. "То је неупоредиво. Осим тога, исплати се такмичити се само са собом, од пре пет година, да ли си напредовао, све остало је погрешно", нагласио је Баздуљ додајући да човек из дивљења расте, ако некоме завиди у њему расте отров. 

На новинарско питање коме се он диви Баздуљ је одговорио: " Ја сам се увек дивио неким људима за које ми се чинило да воде свој живот на частан начин. То су често били неки уметници, а исто тако и неки људи који су у јавном смислу невидљиви, али живе племенито и достојанствено. Дакле, сви људи који живе свој живот на тај начин да постављају своје ближње у фокус чак и по цену одрицања неких персоналних интереса. То су људи достојни дивљења". Упитан ко су писци и новинари којима се диви рекао је: "Ја имам према неким ауторима можда већи респект него према неким другим, то су у нашој књижевности првенствено Андрић и Киш, а у светској књижевности, ако говоримо о савременим писцима, Пол Остер и Емануел Каре. То би могли бити неки ако већ инсистирате на персонификацији. А од новинара, и не само зато што сам добио те награде, мени су заиста и Сташа Маринковић и Богдан Тирнанић имена која су ми стварно у неким годинама још док сам био клинац и касније имала јак симболички капитал. Исто тако Веселко Тенжера и Игор Мандић. То су новинари који су ми значајни", закључио је Мухарем Баздуљ. 

Ивана Ристић